Модеран театар заснован на савременим тенденцијама у позоришту.
„Ко ће играти Соњу Савић? – питали смо се сви. Кога ћемо видети у њеним ципелама пуним камења? А видели смо себе. Видели смо сопствену немоћ пред лицем Државе, машине за млевење тела, голог тела које Соња није презала да покаже и због чега је трпела преке погледе свог окружења. На фону судбине Соње Савић пред гледаоцима се развија филм читаве једне епохе: осамдесете и деведесете године, које се, чини се, никада нису ни завршиле.”
Реч слобода у овом граду има посебно значење. Инспирисани променом коју је компанија донела граду, одлучили смо да направимо представу која ће својим концептом славити
слободу позоришног и глумачког израза. Оваквим концептом желели смо аутентичност. Појам натуршчик се више везује за филм и филмску уметност, и то је чест случај. У позоришту то баш и није пракса. Ово је представа о радницама „Слободе“, али не само „Слободе“, већ о свим радницама.
Танаска Рајића неретко називају нашим Вилијемом Воласом, чувеним шкотским јунаком, овековеченим у филму Храбро срце Мела Гибсона. И заиста, постоје невероватне паралеле. Баш као и Волас, Рајић је био човек из народа, посвећен идеалима породице, поштења и слободе. И умро је кличући слободи, баш као и Волас. Танаско је народни херој нашег народа, баш као што је Волас народни херој шкотског. Мало је таквих див-јунака у историји свих народа, а не само нашег.
Еп о Гилгамешу је најстарије познато књижевно дело о петом владару прве послепотопске династије из Урука (трећи миленијум пне). Еп говори о духовном сазревању моћног краља Гилгамеша који тиранише свој народ, занемарујући и богове. Он је једним делом божанство, а једним делом човек. Након смрти свог јединог пријатеља Енкидуа, Гилгамеш одлази у потрагу за бесмтрношћу.
Триптих о радницима позоришно је упризорење које за свој текстуални предложак узима три догађаја, у којима су главни актери радници и фабрике у којима раде, индиректно или директно, историјски или у овом тренутку, три једночинке комуницирају са генерацијом наших прародитеља, родитеља и са нама.
Роман „Острво“ написан је пре више од четрдесет година, али не губи на актуелности јер обраћује безвременске теме, преиспитивање људске душе. Меша Селимовић у роману Острво кроз двоје протагониста Ивана и Катарину, брачни пар који живи на острву, успева врло вешто, сведеним средствима, да обради питања: личних граница, отуђености, слободе…
Кроз епохе, однос је углавном био исти: мала група људи влада над већином и све бесрамније почиње да граби за себе док већина прећутно одобрава. Било да се ради о господарима и робовима, патрицијима и плебејцима, феудалцима и кметовима, племству и сељаштву, буржоазији и пролетерима или капиталистима и радницима, суштина је непромењена.
Лик Надежде Петровић поверили смо, Вањи Милачић, глумици посебног позоришног дара и енергије, која готово две деценије не престаје да изненађује своју публику богатством глумачког израза и широком лепезом ликова који су јој поверени на тумачење.
Као тренутно најмлађа и шеста по реду институција културе у граду, Градско позориште Чачак званично је основано 25. децембра 2018. године.
Седмог октобра 2018. године премијером прве професионалне представе „Триптих о радницима“ у режији Југа Ђорђевића, након више од шездесет година, почиње да ради Градско позориште Чачак.
Након званичног оснивања позориште пребачено у нову зграду Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Синђелићевој улици број 24 где и данас ради.
Позориште у априлу 2019. године приступа у „Заједницу професионалних позоришта Србије“ и постаје шеснаести члан ове заједнице.
