Наше представе

Triptih o radnicima

Триптих о радницима

Триптих о радницима позоришно је упризорење које за свој текстуални предложак узима три догађаја, у којима су главни актери радници и фабрике у којима раде, индиректно или директно, историјски или у овом тренутку, три једночинке комуницирају са генерацијом наших прародитеља, родитеља и са нама. Питањима, колико су се ствари промениле и које су животне опције људи који по неким неписаним друштвеним класификацијама припадају самом корену друштва или барем друштва каквим га данас познајемо, овај триптих покушава да одгонетне.

Текст:Сара Радојковић, Страхиња Маџаревић, Tијана Грумић; Режија, сценографија и избор музике: Југ Ђорђевић;

Играју: Александар Ђинђић, Ивана Терзић, Уна Ђелошевић, Братислав Јанковић;

Костим: Марија Николић;

Продукција: Иконија Јефтић;

Вајарски радови: Иван Ђуровић;

Музички сарадник: Коста Јовановић;

Мајстор светла: Горан Ђудић;

Графички дизајн: Катарина Драгићевић.

 

Острво, Меша Селимовић

Острво

Роман “Острво” написан је пре више од четрдесет година, али не губи на актуелности јер обраћује безвременске теме, преиспитивање људске душе. Меша Селимовић у роману Острво кроз двоје протагониста Ивана и Катарину, брачни пар који живи на острву, успева врло вешто, сведеним средствима, да обради питања: личних граница, отуђености, слободе, смисла постојања, љубави, односа према ближњима итд. Аутор сам каже за јунаке свог дела : Као да живе између прошлости и будућности у времену које нема себе, између топле патријархалне безличности у којој је свако присилно уклопљен у целину и хладне савремене отуђености у којој свако нужно живи сам за себе.

Драматизацију романа, обликовану у дуодраму, урадили су глумци Братислав Јанковић и Ивана Терзић, који заједно чине ауторски тим ове представе. Постављање овог романа на сцену представља посебан позоришни куриозитет јер никада до сада није извођен. Глобални тренд инсценација класичних романа актуелан је и у Србији, те тренутно на репертоарима имамо дела Милоша Црњанског, Данила Киша, Драгослава Михајловића...

Режија, драматизација и извођење: Братислав Јанковић и Ивана Терзић;

Костимограф: Селена Орб;

Дизајн плаката: Драгослав Рајичић

Животињска фарма

Животињска фарма једно је од сто најзначањих књижевних дела икада написаних и најчитанија Орвелова књига уз “1984”. Написана пред крај Другог светског рата, критиковала је оно у шта се претворила октобарска револуција и комунизам, тј. како је Стаљинова страховлада изиграла начела револуције и те фамозне идеје о једнакости.

Историја људске цивилизације може да се посматра кроз призму односа тлачитеља и потлачених. Кроз епохе, однос је углавном био исти: мала група људи влада над већином и све бесрамније почиње да граби за себе док већина прећутно одобрава. Било да се ради о господарима и робовима, патрицијима и плебејцима, феудалцима и кметовима, племству и сељаштву, буржоазији и пролетерима или капиталистима и радницима, суштина је непромењена. У том смислу, у овој ме причи као редитеља занимао парадокс о томе да ли смо икада сви били једнаки? Револуције се смењују на мапи историје, власти и системи се мењају, али да ли се суштински ишта променило или се исти људи с истим намерама само травестирају? Репетитивност револуције у фокусу је наше представе којом постављамо питање: како је могуће да се некако увек вратимо на исто и како је могуће да изнова и изнова подижемо револуције против свиња, а оне се некако увек врате? С мање или више видљивим папцима.

Драматизација: Сара Радојковић, Патрик Лазић

Режија: Патрик Лазић
Костимографија: Марија Николић
Сценски покрет: Анђелко Берош
Бубњар: Александар Алемпијевић

Играју:

Наполеон – Никола Воштинић
Сноубол, Бенџамин – Братислав Јанковић
Сквилер – Уна Ђелошевић
Стари Мајор, господин Џоунс, Боксер – Душан Радојчић
Кловер – Ивана Николић
Моли – Драгана Милошевић

Еп о Гилгамешу

Еп о Гилгамешу је најстарије познато књижевно дело о петом владару прве послепотопске династије из Урука (трећи миленијум пне). Еп говори о духовном сазревању моћног краља Гилгамеша који тиранише свој народ, занемарујући и богове. Он је једним делом божанство, а једним делом човек. Након смрти свог јединог пријатеља Енкидуа, Гилгамеш одлази у потрагу за бесмтрношћу.

Реч редитеља

Да ме на почетку процеса питали о чему говори наша представа сигуран сам да не бих имао прецизнији одговор од општих места као што су пријатељство, храброст, смисао живота и томе слично. Међутим, како ове редове пишем на крају процеса, најближе закључку било би да је наш Еп о Гилгамешу прича о дирљивој интимности нестајања и настајања. Имамо ли право да, у тренутној општој релативизацији и банализацији смрти, повратимо том чину оно што му је у природи својствено а то је интима, само је једно од питања на која сам пробао да дам одговор. Да ли сам у томе успео, искрено не знам ни сам.

Режија: Југ Ђорђевић

Драматизација: Тијана Грумић

Костим: Велимирка Дамјановић

Сценографија: Андреја Рондовић

Мизика: Јулија Ђорђевић

 

Играју: Душан Вукашивовић

Димитрије Аранђеловић

Ивана Терзић

Невена Кочовић

Милица Филић

Братислав Јанковић